НАГРАЂЕНИ РАДОВИ НА СВЕТОСАВСКОМ  ЛИТЕРАРНОМ И ЛИКОВНОМ КОНКУРСУ

27. јануар 2015. године

ПРВО МЕСТО

Александра Николић VIII₁

СВЕТИ САВА

Симболична светлост обасјала Рас,

баш кад на свет стиже Растко- баш у тај час.

Ово дете чаробно Стефана и Ане,

вратило их је у живот и пустило

да сване.

Мудар беше дечак од главе до пете,

рођен као право манастирско дете.

Није хтео титулу нити царски трон,

да се замонаши само желео је он.

Једне ноћи давне Растко побеже-

али нису знали шта га за светост веже.

Он постаде наш калуђер Сава,

први архиепископ, наша школска слава.

Свети Сава је учио писмености људе

и увек је желео да се више труде.

Мирио је браћу јер мудар је био,

знао је да је непријатељ свађу снио.

Бројна су дела, записи и књиге,

за посвећеност његову и за све те бриге.

Сложио је народ, желео слободу, али и он

оде, као што сви оду.

Да нам није било Саве, ми писмени не бисмо били,

нит' имали школске славе, нит' их с поносом славили.

Остаће урезано Савино име до памтивека,

јер Србија не имаше паметнијег човека.

Анђелија Симић, 7. разред - ПРВА НАГРАДА

ДРУГО МЕСТО

Милена Јевтић VII₁

СВЕТИ САВА

Некада давно у Расу старом

добио је сина Немања

заједно са Аном.

О, дивне ли вести

за српски род!

Србија је постала непотопив брод.

Растко, још као мали, божјим је

путем ход’о, волео је, праштао је

свом својом добротом.

На Светој Гори, вечери једне,

замонашио се он, он је желео Бога,

а не очев трон.

Његова света глава

добила је име- Сава.

Стефан Немања да га врати

брзо кренуо је, али послушао је

сина и замонашио се.

Заједно са Симеоном

Хиландар саградио је Сава,

његова вера хришћанска

јача је од сваког лава.

Око трона свађају му се браћа

и онда се Сава у Србију враћа.

Мртвим телом Симеоновим мири њих он

и тада његов брат Стефан долази на трон.

Као архиепископ живео је мало

и онда је његово тело Богу душу дало.

Под вођством Синан- паше, те године на Врачару,

спалили су свете мошти, спалили су Саву.

Пепео са Врачара тако земљом лебдео је

и у срце сваког Србина тај пепео усадио се.

И ми данас славимо нашу српску славу, нашег

славног светитеља, нашег Светог Саву.

Николина Милићевић, 5. разред - ДРУГА НАГРАДА

ТРЕЋЕ МЕСТО

Кристина Новаковић VIII₁

СВЕТИ САВА

Свети Сава беше писмен

још у оно време,

кад књиге су само стајале

непомичне и неме.

Светог Саву поштоваше

и волеше сви, зато њега

славимо у школама ми.

На дан кад спалише му

тело, ражалости се Српство цело.

Из моштију крену мироточива

течност, од тог трена па до сада,

прође читава вечност.

Само због турске душе која Саву

не желеше, решише да униште

Рашку, да се слоге реше.

Горело је Савино тело на

јаким оплетима лозе и дрвећа-

то доказа да Рашка у слози

бејаше све већа.

И док се српска суза лије,

искрена се душа спалити могла није.

Предраг Милић, 8. разред - ТРЕЋА НАГРАДА